Loading

Награда „Душан Панковић“ додељена Љиљани Клевернић

Љиљана Клевернић, библиограф саветник Библиотеке Матице српске у Новом Саду, добитник је Награде „Душан Панковић“ за изузетна остварења у области српске библиографије, коју додељује Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, у оквиру стручно-научног скупа Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. Награда се састоји од повеље и новчаног износа, а биће уручена на 22. Сусретима библиографа, 13. новембра 2020. године, у Инђији.

Одлуку је већином гласова донео Одбор Сусрета библиографа, на својој седници, одржаној 12. октобра 2020. године, у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији.

У једној од одредница Награде „Душан Панковић” написано је да је ова Награда предвиђена за личности које су постигле изузетна остварења у области библиографије, и на тај начин унапредили и обогатили нашу струку, дајући јој значај и дигнитет на ширем културном плану. Љиљана Клевернић је достигла тај циљ својим дугогодишњим радом, који се није истицао само поузданошћу и квалитетом, већ и спремношћу да се у датом моменту преузме иницијатива и одговорност за различите пројекте.

Љиљана Клевернић је рођена у Руми, дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду на Катедри за филозофију и социологију. Запослена је у Библиотеци Матице српске од 1986. године и то у Одељењу каталошко-библиографске обраде, а од децембра 2014. помоћник је управника БМС за каталошко-библиографску обраду. Стручној јавности најпознатија је као аутор бројних библиографија, али ништа мање значајан није њен рад у оквиру различитих стручних тела заслужних за развој библиотекарско-информационе делатности, као и ангажовање на пољу преношења знања и оспособљавању нових стручних кадрова.

Стручно ангажовање Љиљане Клевернић обухвата рад на аналитичкој обради чланака из Зборника Матице српске за друштвене науке који је 2010. године заокружен израдом библиографије Зборник Матице српске за друштвене науке : библиографија : 1950–2010. Коаутор је Библиографије часописа Поља, која има 18.513 јединица. У оквиру Едиције Библиографије Огранка Српске академије наука у Новом Саду приредила је библиографије радова академика Павла Угринова, Душана Миловића и Војислава Марића.

За Библиографију Иве Андрића, у сарадњи са Катом Мирић и Меланијом Блашковић, сачинила је концепцију, план и програм рада, а учествовала је у изради као координатор и коаутор.

Редактор је књиге Атласи Библиотеке Матице српске : 1486–1918 Оливере Шербеџије и Марије Ваш, као и књиге Универзум информација : библиотека у свету савремених медија Драганe Д. Јовановић

У Библиотеци Матице српске припремала је изложбе поводом значајних годишњица Слободана Јовановића, Светозара Милетића, Светозара Марковића, Васе Чубриловића и Михајла Пупина.

Љиљана Клевернић је подучила библиотекарском и библиографском послу многе у  Библиотеци Матице српске, а то чини и данас, несебично делећи своје знање и библиографско  искуство, како саветом, тако и подстицајем на самостални рад. Библиографију схвата као живу ствар, којој је неопходно да се прилагоди новом времену, захтевима и очекивањима њених корисника.

Стручно-научни скуп Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића посвећен је теоријским и практичним аспектима библиографије и јединствен у нашој земљи и окружењу. Сусрети библиографа негују успомену на др Георгија Михаиловића, истакнутог српског библиографа, а организатор скупа је Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, од 1983. године. Ове године, 13. новембра, одржавају се 22. Сусрети библиографа.

Циљеви Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића су афирмисање теорије, историје и праксе библиографије, истицање суштине и значаја библиографије као извора информација и претпоставке бављења науком, те апострофирање места, улоге и важности библиографског рада са историјског, националног, културног и научног аспекта.