Историјат

Књижница и читаоница у Инђији, претеча данашње Народне библиотеке «Др Ђорђе Натошевић» у Инђији, основана је, непосредно после Другог светског рата, решењем месног Народноослободилачког одбора, а са радом је почела 1. септембра 1945. године, као саставни део Дома културе. Књижница није имала утемељење у некој грађанској читаоници пре Другог светског рата, јер су у Инђији тог времена постојале само приватне библиотеке, углавном код већинског немачког становништва.

Послератна књижница имала је фонд од 500-600 књига, а учитељ Петар Лозјанин био је задужен за њен рад.

Шездесетих година прошлог века књижница се налазила у саставу Радничког универзитета. Набављане су нове књиге и педантно инвентарисане, а издаване су два пута недељно. У фонду се тада налазило око 800 књига.

Обезбеђивањем одговарајућих просторија и ангажовањем стручног кадра, октобра 1965. године почиње да ради Матична библиотека са огранцима у местима Марадик, Крчедин, Бешка, Нови Карловци и Чортановци, а радила је у саставу Културно-просветне заједнице и Заједнице за културу.

Озбиљнији рад Библиотеке настаје тек након 29. марта 1973. године, када је основана као самостална установа и под именом под којим и данас ради. Од тада је евидентан стални развој библиотечке делатности у Општини. Тада је, као и данас, Библиотека једина установа културе у Општини Инђија.

Библиотека је у свом саставу, поред централног објекта у општинском центру и четири огранка – у Бешки, Марадику, Крчедину и Новим Карловцима, имала и Галерију Кућа Војновића (од 1998-2006. године) и Културни центар (од 2003-2006. године), који су обављали делатност приказивања филмова, организовања гостовања позоришних представа, развијали сопствену позоришну продукцију, галеријску делатност, организовали трибина, школе клавира и још много тога. Од 01. јануара 2007. године Галерија Куће Војновића и Културни центар послују као самостална установа културе Културни центар Инђија.