Прикази

Предраг Бањеглав - Сремске сене

 

Предраг Бањеглав, Сремске сене, Нови Карловци, Клуб књижевника ''Павле Марковић Адамов'', Нови Сад, Љубитељи књиге, 2008.

Књига Предрага Бањеглава Сремске сене, романсирана је биографија сремског хајдука Лазара Добрића, познатијег по имену Лаза Харамбаша, рођеног у другој половини 18. века у Сасама. Као младић одметнуо се у хајдуке. Био је неустрашив, неухватљив, домишљат, племенит, те је у народу постао омиљен и постао на неки начин ''српски Робин Худ''. Њему се у одметништву прикључио данас много познатији Станоје Главаш.

У овој књизи Предраг Бањеглав слика пределе и људе с краја 18. века. Користи архаичан језик, а у дијалозима чува локални говор те читалац кроз цео роман осећа дух давно минулих времена. Кроз историјску призму, прелама се и универзална тема љубави у свим варијантама (љубомора, страст, издаја, превара, доброчинство, праштање, витештво...)

Роман Предрага Бањеглава занимљив је и успео покушај да нам се приближе јунаци који су незаслужено свргнути са историјске сцене и да се са њих скине вео заборава.

''Над пределом сене су лебделе.

Придошлица, наслоњен на дрво, пажљиво је бележио, осликавао призоре...Затвори књигу.

Време је пролазило... Заборављену књигу знатижељник узе. Простор се испуни сенима, оне засветле потом нестану, а књига се отвори, на дар вама''.

Приказ / Андреа Живковић

Славко Голић - Салаши у Војводини


Монографија Салаши у Војводини Славка Голића је српско-енглеско издање које промовише туристичку понуду, традицију, културу и историју салаша у Војводини. Салаши представљају синоним за Војводину, а први пут су сабрани у овој монографији те је стога она још значајнија. Њоме се открива један истовремено стари и нови свет, романтика, бајковитост и занимљивости салашарског живота.

Монографија обилује бројним фотографијама, описима и приказима преко 20 војвођанских салаша. Детаљно је описана и њихова понуда те је то стога и туристички водич. Сам аутор истиче како је важно да водимо рачуна о нашим салашима, као што то Европљани раде са својим туристичким благом, и да се више окрећемо етно и сеоском туризму. Поред познатих Салаша 84 на старом жабаљском друму, ченејског Салаша 137, Цвејиног салаша у Бегечу, Перковог салаша у Нерадину, место у овој књизи пронашла је и марадичка етно кућа која је постала део туристичке понуде Инђије.

Приказ / Андреа Живковић

Др Ира Проданов Крајишник - Музика између идеологије и религије

 

Др Ира Проданов Крајишник, Музика између идеологије и религије, Нови Сад, Stylos, 2007.

У студији Музика између идеологије и религије др Ира Проданов Крајишник бави се питањима која нису много заступљена у историји музике. Наиме, предмет проучавања јесу дела инспирисана религијом и то, пре свега, она која су намењена извођењу у концертним дворанама. Велики број дела не припада жанру црквене музике управо зато јер нису црквени у пуном смилу речи односно нису компоновани према одређеним ванмузичким обредним правилима, али нису у потпуности ни световна те тако не заузимају место ни у студијама српске световне музике. Стога је стваралаштво оваквог типа остало, на неки начин, на маргинама интересовања музиколога те се ауторки наметнуло као својеврстан изазов.

У књизи се разматруају опуси аутора који су се морали изборити са притисцима како идеологије комунизма с једне стране, тако и са верским догмама које су се појавиле при поновном јачању религијских институција.

У циљу да што обухватније сагледа религијске аспекте у музици, ауторка користи податке из савремене историје музике, историје уметности, социологије, социологије религије, теологије и других културолошких наука.

Студија стога садржи поглавље у коме се разматрају терминолошке препреке у анализи религијске музике, а потом део о секуларизацији и десекуларизацији на југословенским просторима. До централног поглавља посвећеног музици воде нас одељци о религији у српској ликовној уметности и књижевности друге половине 20. века. У централном делу студије, ауторка анализира различите композиције те на различите начине приступа религијској тематици. Поред савремене уметничке музике, укључује и дела из области српске поп и рок музике у којима се јављају поменути елементи. У закључном делу студије налази се резиме дотадашњег аналитичког поступка.

Обнова интересовања за религијске теме потекла је из два различита порива: наглог интересовања владајуће идеологије у Србији деведесетих година (религијске теме у сврху истицања националног идентитета) с једне стране, а са друге јачање верских институција (наговање елемената различитих религија).

Сви ти елементи довели су до хиперпродукције дела са религијском тематиком, а само ће време показати која од њих су доиста вредна да се задрже у концертним дваранама.

Приказ / Андреа Живковић

Динко Давидов - Фрушка гора

Динко Давидов и др., Фрушка гора, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007.

Монографија Фрушка гора треће је у низу капиталних дела које је Завод за уџбенике издао о великим и значајним географским објектима у Србији (пре ове студије настале су Дрина 2005. и Морава 2006. године).
На стварању дела учествовао је велики број аутора из различитих области на основу којих је књига подељена на поглавља.

Прво поглавље односи се на положај Фрушке горе (аутор Слободан Ћурчић).
Друго носи назив ''Природне одлике'' у коме су обухваћена физичко-географска својства као што си положај и границе, рељеф, клима, воде и др. (Слободан Марковић), животињски (Весна Хабијан-Микеш) и биљни свет (Бранислава Буторац).
Трећи део односи се на историју и прати хронолошки след: праисторија (Борислав Јовановић), античко доба (Милена Милин), средњи век (Снежана Божанић), време турске владавине (Владан Гавриловић), време под влашћу Хабзбуршке монархије (Душко М. Ковачевић и Дејан Микавица) и време у Југославији и Србији (Душко М. Ковачевић).
Четврто поглавље под називом ''Света српска гора'' односи се на манастире који се налазе на Фрушкој гори (Динко Давидов) и развој фрушкогорског монаштва (Атанасије (Гатало) и Јустин (Јеремић).
У петом делу реч је о културном наслеђу (етнолошке одлике: Мирјана Ђекић; књижевност: Мирјана Д. Стефановић, Марија Клеут, Горана Раичевић; знаменити Фрушкогорци: Душан Познановић), а у шестом о друштву односно о насељима, становништву (Слободан Ћурчић), привреди (Јован Ромелић), виноградарству и вину (Петар Циндрић и Владимир Ковач) и туризму (Гордана Стојаковић, Љуба Јосић и Горан Матић).
Монографија садржи обиље фотографија, туристичку карту, а као прилог дат је и DVD на коме се налази документарни филм о Фрушкој гори (редитељ Јован Милинов).

Поред изузетних географских одлика које је издвајају из Панонске равнице, Фрушка гора зрачи духовношћу. Од времена Бранковића на њој су почели да ничу манастири и цркве, па је данас с правом називају Српска Света Гора. Била је место скупљања расељених Срба, средиште цркве и културна оаза српског народа у туђој земљи.
Са ових простора потичу многа значајна имена као што су Јован Рајић, Стеван Стратимировић, Доситеј Обрадовић, Бранко Радичевић, Милица Стојадиновић Српкиња, Јован Јовановић Змај, Сава Шумановић, и други.

Монографија која се пред нама налази диван је израз поштовања према пределу који је српрском народу толико много дао и остаје само да се надамо да ће оваквих књига бити све више.

Приказ / Андреа Живковић


Роберт Сантели - Боб Дилан, споменар 1956-1966

Роберт Сантели, Боб Дилан, споменар 1956-1966, Алгоритам, Загреб, 2005.

Књига Роберта Сантелија ’’Боб Дyлан, споменар 1956-1966’’ заиста је јединствена и насвакидашња књига. У њој је приказан кључан период Дилановог живота од самих почетака па до саобраћајне несреће након које се повукао на неко време.
У књизи је дато мноштво пропратних материјала како би прича о тих десет година уметниковог живота била што потпунија и сликовитија. Дати се програми његових наступа, улазнице, фотографије, проспекти, репродукције руком писаних текстова неких од његових песама и др. Као посебан додатак приложен је аудио ЦД са интервјуима.
У првом делу књиге ’’Ране године’’ испричани су најзанимљивији догађаји из Диланових тинејџерских дана. У том периоду када иде у средњу школу, он оснива и свој први бенд (затим и други) и следи неке од својих идола (као што су Хенк Wиллиамс, Литтле Рицхард...). 1959. године кренуо је на факултет, променио музички стил (почео је да се занима за фолк музику), као и стил одевања и име (од Боба Зиммермана, постао је Боб Дyлан).
У другом одељку књиге ’’Талкинг Неw Yорк’’ аутор пише о Дилановом доласку у Њујорк 1961. Све више је почео да се ангажује у музичком смислу, па су описани и неки од његових значајних наступа. Након једног таквог добио је изванредне критике новинара, а затим је уследио и његов први албум.
Трећи део књиге носи назив ’’Тхе Тимес Тхеy Аре А-Цхангин’’ и осветљава период 1962-63. године. Његов први албум није доживео већи успех, али је већ 1962. све кренуло набоље јер је Дилан осетио прави пулс Њујорка. У то време ступа у везу са Сузи Ротоло која је била политички настројена. Утицала је и на Дилана, те он у својим песмама почиње изражавати властите политичке ставове. 1963. завршава свој други албум. Упознаје Џоан Баез и почињу заједно наступати. Због велике популарности издавачка кућа тражи још један албум те излази ’’Тхе Тимес Тхеy Аре А-Цхангин’’.
Четврто поглавље ’’Анотхер Сиде Оф Боб Дyлан’’ осветљава 1964. годину. Наступа у Карнеги Холу и снима свој четврти албум. Као и све велике звезде и он прави разне испаде као што су изношење неистина у штамби, увреда политичара у припитом стању и сл.
Претпоследње поглавље ’’Брингинг Ит Алл Бацк Хоме’’ односи се на 1965. годину. Дилан је променио стил одевања, смирио се, почео више времена проводити у малом месту Вудстоку. Започео је рад на свом петом албуму инспирисан рок бендовима и Тхе Беатлесима. Снимљен је и филм који се односи на његову турнеју у Енглеској.
Последњи део насловљен је ’’Блонде он Блонд’’. У овом делу аутор се бави Дилановим концертним наступима и снимањем истоименог албума. У овој 1966. години Дилан доживљава саобраћајну несрећу која му у потпуности мења живот. Он данас изјављује како га је удес спасао. Након тога на неко време се повукао.
Ова књига је заиста посебна и заинтересоваће сваког љубитеља музике. Она, такође представља и велико признање јединственом уметнику који је оставио великог трага на светској музичкој сцени.


Приказ / Андреа Живковић